[1952-1953]
Organizovana aktivnost na zaštiti materijala od korozije u Jugoslaviji počinje 1952. godine, radom Komisije za zaštitu od korozije u okviru Društva hemičara i tehnologa DIT-a, mada se neki radovi ove vrste pominju i pre početka II svetskog rata. Odlukom Društva hemičara i tehnologa, januara 1953. godine, Komisija za zaštitu od korozije, prerasta u Centar za zaštitu od korozije, sa osnovnim zadatkom da radi na zaštiti od korozije svih instalacija, uređaja, aparata i mašina.
Već u prvoj godini postojanja, Centar za zaštitu od korozije obrazovao je svoj servis za fosfatiranje i počeo da izdaje svoje prve stručne publikacije. Januara 1954. godine Centar je izdao prvi broj svoga novog časopisa “Zaštita materijala”. Do prerastanja u Društvo, Centar je sa svojim komisijama i servisima intenzivno radio na održavanju raznih stručnih kurseva i predavanja iz oblasti korozije materijala i zaštite od nje, kao i na zaštiti od korozije na mnogim objektima i u mnogim preduzećima.
[1954-1955]
Osmog maja 1954. godine Centar postaje Društvo za zaštitu materijala Jugoslavije. Iste godine Društvo za zaštitu materijala osniva Centralni laboratorijum za zaštitu od korozije i preduzeće “Antikor”, za proizvodnju sredstava za zaštitu od korozije.
Na plenumu Društva, održanom 26. marta 1954, odlučeno je da se Društvo decentralizuje, odnosno da društva u republikama postanu samostalna, a da savezno društvo bude koordinator rada stručnih komisija republičkih društava. Na skupštini Društva 5. maja 1955. godine, usvojen je predlog za osnivanje republičkih društava za zaštitu materijala u okviru Društva za zaštitu materijala Jugoslavije, pa je osnivačka skupština Društva za zaštitu materijala Srbije održana 21. maja 1955. godine.
Danas…
Društvo inženjera i tehničara za zaštitu materijala Srbije, kasnije Savez inženjera i tehničara za zaštitu materijala Srbije (SITZAMS), a sada Udruženje inženjera Srbije za koroziju i zaštitu materijala (UISKOZAM), od osnivanja do danas, uz simboličnu pomoć nekih preduzeća i Ministarstva za nauku, radi uspešno na organizovanju predavanja, seminara i savetovanja i sarađuje sa privredom u oblasti zaštite materijala od korozije u svim krajevima Srbije. Sarađuje i sa Evropskom federacijom za koroziju i Komitetom za koroziju Rusije.
Stručni rad Udruženja odvija se preko sekcija (nekada komisija): за корозију и заштиту метала, неметала и композитних материјала, за корозију и заштиту бетона, армираног бетона и производа за грађевинарство, за заштиту животне средине (аспекти загађења воде, ваздуха и земљишта, секундарне сировине и отпадне воде), за карактеризацију материјала и за хемијско и електрохемијско инжењерство.
Zadaci i rezultati rada sekcija uglavnom se publikuju u zbornicima radova. Svaki zbornik, a ima ih preko 70, ima u proseku 200-450 strana. Ti zbornici su dugo vremena predstavljali osnovnu stručnu literaturu na našem jeziku iz oblasti korozije i zaštite, kao i termičke obrade metala.
Na stručnim i naučno-stučnim manifestacijama ovog, nekada Saveza, a danas Udruženja, učestvovalo je više hiljada inženjera i tehničara, a predavači su bili ugledni stručnjaci, profesori univerziteta i akademici iz zemlje i inostranstva.
Članovi nekadašnjeg Saveza učestvovali su i u izradi više jugoslovenskih standarda i drugih propisa iz oblasti zaštite materijala. Treba istaći i saradnju članova Udružrnja sa časopisom “Zaštita materijala”, koji je u stvari njihovo glasilo.
U sklopu Udruženja deluju društva za zaštitu materijala u Boru, Novom Sadu, Nišu, Kraljevu i Beogradu. Nekoliko stotina članova, sa skromnim sredstvima, ispunjava svoje zadatke postavljene još prilikom osnivanja Centra za zaštitu od korozije.